Rampa · izlaz iz ekrana

Rampa se spušta za tebe.

Ovo nije još jedna strana. Ovo je izlaz. Tri rampe: reč napolje, telo napolje, ruka napolje. Nema očiju — ne merim te. Nema profila — ne pamtim te. Kad zatvoriš stranu, ništa nije zapisano.

rampa 01

Reč napolje

Jedna rečenica, jednom čoveku, danas. Ne sutra, ne „kad se ukaže prilika".

Ko je taj čovek — i koje su tačno tvoje reči?

Ovo polje živi samo dok je strana otvorena. Ne čuva se nigde.

Rampa se spustila. Sad je važnije šta je on rekao — ne šta si ti napisao ovde.

rampa 02

Telo napolje

Deset minuta hoda bez telefona u ruci. Ne „trening", ne „šetnja za zdravlje" — samo deset minuta napolju, bez ekrana.

Kuda ideš — i u koje vreme?

Ni ovo se ne čuva. Izlazi kad izađeš.

Rampa se spustila. Telo je već znalo — samo mu je trebalo deset minuta bez ekrana.

rampa 03

Ruka napolje

Jedna rečenica, rukom, na papiru. Ne na tastaturi. Tastatura je brza i zato laže — ruka ne stigne da sakrije.

Koja je ta rečenica — ona koju ne bi napisao ovde?

Napiši je na papir. Ovo polje ti ne treba — ali može da ti pomogne da je vidiš pre nego što je napišeš.

Rampa se spustila. Papir je tvoj — niko ga ne čita osim tebe.

← Sutra, istim rečima Ako je preteško — prvo ovo

Zašto ovako: rampa nema oči. Ne prepoznaje te, ne meri koliko si dugo, ne pravi profil. Prolaze samo reči — i to one koje sam izgovoriš napolju, ne ove koje otkucaš. Ovaj sajt te ne prati dok ne pristaneš: merenje poseta radi samo ako prihvatiš, a bez pristanka se ne ostavlja ni jedan kolačić za praćenje.

Rampa se zatvara za tobom.

ni reč · ni vreme · ni ime